Opšte karakteristike makroekonomske strukture privrede Srbije 2000-2005

Ova studija predstavlja sveobuhvatnu ocenu ključnih makroekonomskih statističkih podataka i agregata srpske privrede i neophodnu zbirku ekonomskih informacija do kojih se moglo doći sa relativnom sigurnošću, kao i novu procenu nivoa bruto domaćeg proizvoda i strukture potrošnje. Ona sadrži ključne podatke o cenama, kursu, proizvodnji, kao i sve javno dostupne fiskalne i monetarne podatke i podatke o spoljnom sektoru. Studija dokumentuje te podatke i iznosi ih u obliku pogodnom za analizu. Takođe opisuje metode sakupljana podataka i ukazuje na glavne nedostatke i nedoslednosti u serijama, i, gde god je to moguće, daje procenu verovatne veličine tih skupova.

Praveći razliku između manje i više verovatnih ili pouzdanih aspekata tih podataka, dolazimo do zaključka da se oni u nekim bitnim karakteristikama razlikuju od objavljenih. Ovo mišlenje je zasnovano na identifikaciji kako problematičnih tako i pouzadnijih aspekata procesa proizvodnje podataka, kao i na ukrštanju sa podacima iz alternativnih i nezavisnih izvora. Naši nalazi pomažu da se bolje razume ekonomska struktura privrede u Srbiji i procesi koji su je oblikovali u nedavnoj prošlosti.

Glavni izveštaj se bavi podacima o nacionalnim ra čunima , revidira zvaničan nivo bruto domaćeg proizvoda i strukture potrošnje, i daje novi makroekonomski okvir za analizu održivosti ekonomske strukture privrede Srbije, njenu makroekonomsku politiku i posledice koje ona ima za privredu u Srbiji.

Studija sadrži i pet priloga koji predstavljaju dubinske analize pojedinih aspekata naše privrede:

• Prilog I naslovljen "Bruto dodata vrednost u sektoru preduzeća u Srbiji: 2001-2004" daje detaljnu analizu podataka o proizvodnji, dodate vrednosti, plata i produktivnosti koji se mogu dobiti iz detaljnjih finansijskih izveštaja. Ovi podaci su glavni input u proizvodnji veličina za nivo bruto domaćeg proizvoda u nacionalnim računima (System of National Accounts - SNA), i izvor za output ne-finansijkog sektora u zvaničnoj statistici. Razumevanje tih podataka pomaže da se bolje razumeju zvanični podaci o nacionalnim računima. Dodatak takođe sadrži analizu dinamike različitih komponenti ovog skupa – prema strukturi vlasništva i veličini preduzeća – uz uobičajenu analizu po sektorima proizvodnje.


• Prilog II naslovljen "Makroekonomski događaji u Srbiji: 2001-2004" sadrži podatke o makroekonomskoj politici i stabilizaciji u navedenom periodu. Tekst se pre svega bavi razvojem događaja na fiskalnom i monetarnom polju.


• Prilog III naslovljen "Analiza investicija u Srbiji 2003. i 2004." predstavlja detaljnu analizu zvaničnih metoda sakupljana statističkih podataka o investicijama. Ukazuje na probleme u metodologiji zbog kojih su zvanični podaci neadekvatni i daje nezavisne procene o nivoima investicija u 2003. i 2004. godini.


• Prilog IV naslovljen "Srbija: Ključni makroekonomski podaci, 2001-2005" detaljno obrađuje metodologije sakupljanja podataka, razna pitanja kao i same podatka o ključnim makroekonomskim podacima i skupovima: realni sektor, podaci o cenama, proizvodnji (naročito kvartalni BDP u stalnim cenama, industrijska proizvodnja, građevinarstvo, transport, skladištenje i telekomunikacije, i poljoprivredna proizvodnja), plate i zaposlenost; u spoljnom sektoru, detaljan mesečni bilans plaćanja i spoljna trgovina; monetarni sektor prikazuje detaljne mesečne finansijske izveštaje komercijalnih banaka (grupno) i Narodne banke Srbije, i one fiskalne podatke koji su javno dostupni za sve nivoe države i socijalne fondove.


• I najzad , Prilog V naslovljen "Procena računa u sektoru domaćinstva u Srbiji, 2003" govori o akciji premošćavanja između zvaničnih nacionalnih računa (SNA), Ankete o potrošnji domaćinstava koju je uradio Republički zavod za statistiku Srbije (RZS), i Ankete o merenju životnog standarda stanovništva (LSMS) urađenog za Srbiju od strane Svetske banke.

Autori ove studije su: Kori Udovički, Stojan Stamenković, Pavle Petrović, Miladin Kovačević, Ivan Nikolić, Katarina Stanić, Duško Vasiljević, Danko Brčerević, Dejan Kovjenić, Jelena Ždrale, Goran Radosavljević, Vuk Đoković, Boris Najman i Žerar Dušen.

Preuzmite tekst studije (.pdf) (1.5 MB)